Михаило Алић - Када мушкарци постану само статистика Аутономног женског центра

После 24 године од оснивања АЖЦ-а, „женске невладине организације засноване на феминистичким принципима и теорији“ (навод са насловне странице њиховог сајта http://womenngo.org.rs , где се и доле поменути извештај тренутно налази), њихов сан се 1. јуна 2017. коначно остварио, и Србија је постала земља светски лидер борбе против насиља у породици. Све оно на чему су предано радиле, да загосподаре народном милицијом, центрима за социјални рад, и судством сада је реалност, и њихово је само да из удобних фотеља шаљу меморандуме и захтевају од послушних институција информације којима ће пунити своје табеле за стране инвеститоре, у којима ће их извештавати о напредку, из месеца у месец, о повећаном броју српских мушкараца који су пали у замку, и под палицу њиховог тоталитарног плана за уништење српске породице, домаћина, и заједно са њима и целог етничког бића ове земље. План им је да оставе пустош у којој ће још само зомбији и родно равноправне особе свих 23 родова ходати, а коју ће онда налогодавци попунити имигрантима из ближих и даљих земаља, „коначно решење за српско питање“. Још кратко ће се у Србији причати о косовском боју, али то ће за педесетак година утихнути када нам број опадне на половину данашњег, а за наредних тридесет пет годину (јер нестанак непослушних се убрзава како се крај ближи) на половину од тог. За сто година, у држави која ће бити на земљишту данашње Србије, број Срба ће бити на нивоу статистичке грешке, или у процентима као број индијанаца данас у Америци. Нестаћемо као Келти, Цинцари, Авари, …

Но вратимо се тим дивним бројкама у Трећем „независном“ извештају о примени Закона о спречавању насиља у породици (како то има милозвучни призвук у ушима лауреата, запослених АЖЦ-а). Већ у уводним реченицама се критикују потчињени да не раде свој посао према очекивању наредбодаваца, па се констатује да Републичко јавно тужилаштво (РЈТ) није доставило податке разврстане по овом или оном критеријуму, а МУП се чак дрзнуо да не достави тражене податке у законски предвиђеном року (вероватно су каснили пар дана, и све послали уз велико извињење). Онда следи прва похвала самом себи и сарадницима, у болдованом фонту: „у месецу августу је задржан позитиван тренд примене хитних мера заштите од насиља у породици“. Из овога видимо да српски домаћини нису овог августа породицу водили на море, него су је и даље малтретирали, а услед незадовољства породице неодласком, насиље је морало да буде и учесталије, док у АЖЦ-у срећно трљају руке. Наравно, многи не знају да је новим законом од 1. јуна драстично проширена дефиниција насиља у породици, како би АЖЦ могао да искаже повећање продуктивности у извештају на крају године. Јер то је заправо једна фабрика, која се бави не спречавањем насиља, већ његовом продукцијом, а као у сваком бизнису, бројке су најважније. Елем да се вратимо проширеној дефиницији, сада је насиље и вербално насиље, значи жена вам приговори што је не водите на море, ви кренете да јој објашњавате, а она још јаче крене на вас, и мало по мало, интервентна патрола вас одводи из вашег стана на „хлађење од 48 сати“. Жени није ништа, нисте је ни ударили, но закон дозвољава привођење насилника и у том случају, ако жртва осети страх да би могло да дође до насиља. Знам да ми нећете поверовати да је тако, но изволите пробајте сами, на сопственим грешкама се увек најбоље научи. Сада ћу се мало похвалити и знањем из филмске уметности, поменувши филм чудно преведен код нас као „Сувишни извештај“ (енгл. Minority Report). Продукција 2002., Стивен Спилберг, а у главној улози свима нам познати Томица Круз. Сигурно се питате какве везе има филм са поменутим законом, а веза је заправо 1 / 1 – закон је директно преписан из овог научно-фантастичног филма, изгледа да је АЖЦ-у било потребно 15 година да га прогура кроз скупштинску процедуру, и да наши гледаоци мало забораве филм, а и није било ред да закон прогурају одмах након пето-октобарских промена. Радња филма дешава се у Вашингтону 2054. године (па нека вам после неко каже да Србија касни за Западом, ево у овоме смо 37 година испред њих), где се злочини елиминишу, а насилници хапсе пре него што успеју да изврше планирани злочин.



После овог културног заобиласка, вратимо се (досадним) статистикама. „Према подацима РЈТ у периоду 1-31. августа разматран је 3832 случаја насиља“, тако пише, нису моје словне грешке, „691 више него у претходном месецу“. Похваљују се и заменици јавних тужилаца који су у августу поднели 1380 предлога за продужење хитних мера (значи трећини пријављених није било довољно 48 сати да се охладе, него су им жене дале мало дужи одмор, да им не сметају у кући, ваљда), што је 41 предлог више у односу на јул 2017. И суд је добро радио (као у свакој бајци сви су добри сем зликоваца), па је 97.5 посто предлога усвојено (ефикасност на нивоу, само тако наставите девојке, јер су судије бар 2 / 3 жене). Наравно расте и број састанака, и индивидуалних планова заштите жртава, координација, и свега лепог. Није све без проблема, неки провинцијски субјекти мало забушавају, па је критиковано Окружно јавно тужилаштво Кикинде, Јагодине, Деспотовца и Руме због мале продуктивности, тј. „приметно мањег броја разматраних случајева“, па се надамо да ће критику конструктивно примити и активирати се у наредном периоду да сустигну београдске општине. Има и трагично смешних ситуација, које су приписане тужилаштвима у Нишу, Великој Плани, и Прибоју, где је број предлога за продужење хитне мере већи од броја разматраних случајева насиља у породици, па АЖЦ предпоставља да се хитне мере предлажу и за жртве насиља (читај „жене“) као и за починиоце (већ вам је јасно како треба да читате), а бизарно објашњење је да се то дешава „у околностима када надлежни не могу (или не знају) да процене ко је жртва а ко учинилац“. Следи и објашњење из феминистичке теорије: „јер не разумеју појаву, а посебно дизбаланс“, тако пише, „моћи и контроле“, што неће пуно помоћи полицајцима на терену, али ето да се покаже да су начитане, и теоријски потковане (а буквално: може ли се ђаво на леду потковати?).

Извештај се завршава дугом листом (од 11 тачака) којима се институцијама дају додатни задаци како да још боље спроведу план АЖЦ-а, како би на крају године сви поделили и 13. плату, и пакетиће за децу из бракова које су у току године растурили, са локалним полицајцима у улогама Деда Мраза, да деца не помисле да они само одводе њихове очеве у затвор, него да имају и позитивну друштвену функцију да их у њиховом одсуству замењују.

До следећег извештаја о примени дивних закона којима смо сваког дана све богатији, и као држава, и као појединци,
срдачно ваш репортер,