Oтац сам двоипогодишњег дечака и наставник државног Универзитета. Живим у Црепаји, радим у Београду. Скоро од самог рођења сина старам се о њему равноправно и наизменично по 7 дана као и његова мајка на основу претходно постигнутог договора на суду нас родитеља. Међутим, током судског процеса који траје годину и по дана, а који је мајка покренула пет месеци након договора, начињен је читав низ кардиналних пропуста од стране Центра и Суда, чиме су се надовезали на свима нам добро знани аутоматизам и дискриминацију очева у споровима око старатељства над децом.
Пошто је институционално заташкавање проблема и пропуста свеприсутно, успркос преко 50 мојих прецизних и аналитичних тематских поднесака Центру и Суду са доказима и притужбама, једини начин супротстављања уместо помирљивости је ШТРАЈК ГЛАЂУ. До овог штрајка ће, на жалост, засигурно доћи оног тренутка када добијем другостепену и коначну потврду ОТИМАЊА и ОТУЂЕЊА мога сина. Опет на жалост, не постоји други начин скретања пажње на јаничарску делатност Центара и кадијску делатност Судова, а помирљивост није моја опција, тим пре што ће том приликом испливати на видело до сада невиђено, и то на примеру родитеља дијаметрално супротних компетенција и потенцијала, не рачунајући случајеве у којима је мајка доказано наркоманка или проститутка или је отац поткупио кључне запослене у институцијама.
На истом смо задатку, супротстављање уништењу породице, с тим што су мени преостале још само радикалне методе.
Dobri moj Vojislave, nijedan doktorat nauka nije dovoljan u ovoj borbi protiv radikalno feminističke korupcije institucija. Moj sličaj je umnogome sličan, no to što imamo visoke škole samo nam odmaže kada nas procenjuju, i o našoj, i sudbini naše dece odlučuju, inferiorni socijalni radnici. Oni baš takve uzimaju na pik, po principu "šta ti misliš ako si Dr. da sve treba da ti pripadne, tebi tvoje diplome, a dete majci koja nije ni fakultet završila" - uravnilovka malih umova!
ОдговориИзбриши