др Војислав Симоновић - ИГРЕ СИСТЕМА

Oтац сам двоипогодишњег дечака и наставник државног Универзитета. Живим у Црепаји, радим у Београду. Скоро од самог рођења сина старам се о њему равноправно и наизменично по 7 дана као и његова мајка на основу претходно постигнутог договора на суду нас родитеља. Међутим, током судског процеса који траје годину и по дана, а који је мајка покренула пет месеци након договора, начињен је читав низ кардиналних пропуста од стране Центра и Суда, чиме су се надовезали на свима нам добро знани аутоматизам и дискриминацију очева у споровима око старатељства над децом.

Пошто је институционално заташкавање проблема и пропуста свеприсутно, успркос преко 50 мојих прецизних и аналитичних тематских поднесака Центру и Суду са доказима и притужбама, једини начин супротстављања уместо помирљивости је ШТРАЈК ГЛАЂУ. До овог штрајка ће, на жалост, засигурно доћи оног тренутка када добијем другостепену и коначну потврду ОТИМАЊА и ОТУЂЕЊА мога сина. Опет на жалост, не постоји други начин скретања пажње на јаничарску делатност Центара и кадијску делатност Судова, а помирљивост није моја опција, тим пре што ће том приликом испливати на видело до сада невиђено, и то на примеру родитеља дијаметрално супротних компетенција и потенцијала, не рачунајући случајеве у којима је мајка доказано наркоманка или проститутка или је отац поткупио кључне запослене у институцијама.

На истом смо задатку, супротстављање уништењу породице, с тим што су мени преостале још само радикалне методе.