Владислав Ђорђевић - МОЈА БАКА ДАНИЦА И ФЕМИНИЗАМ

Моја бака Даница родила је десеторо деце, најчешће у паузи између копања њиве. Од државе није добила – нити тражила – ни динар. Наравно, није знала за никаква трудничка боловања.

А данашње жене када роде једно дете сматрају да су хероине достојне обожавања. Чим затрудне оду на двогодишње боловање. Боловање од чега? А онда још кукумавше ако не добију целу плату него сaмо њен већи део. Кажу да је то је „дискриминација”. Отакада је „дискриминација” то што се не ради, а добија плата? Ја бих то пре назвао привилегијом. И резултат те размажности трудница је тај да старимо и изумиремо.

Што више „родног” феминизма, то мање рађања деце. Идеологија „родне равноправности” подстиче жене да буду све само не оно за шта их је природа створила: мајке. Оно што је природно и нормално феминисткиње женама представљају као нешто ненормално и неприродно. Идеологија „родног” феминизма је отуђила наше жене од њихове исконске и инстинктивне „родне” улоге, а то је да буду родитељке.