Владислав Ђорђевић - "ФЕМИНИСТИЧКА ТЕОЛОГИЈА "

Многе деноминације у Светском савету цркава (World Council of Churches) подупиру „феминистичку теологију” (енг. feminist theology, нем. Feministische Theologie, фр. théologie féministe). Почетак ове „теологије” сеже у XIX век када је Елизабет Кејди Стентон (Elizаbeth Cady Stаnton, 1815-1902) објавила „Женску Библију” ("The Woman’s Bible", 1895. и 1898). Од тог доба „феминистичка теологија” се развила у много праваца. Углавном је ишла од умерeнијих ка радикалнијим. На крају је доспела до потпуног паганства.

„Феминистичка теологија” није теолошка дисциплина. Она је по свом пореку и сврси оруђе световног феминизма за глобално рушење „патријархата”. Као што је задатак световног феминизма да „патријархат” руши у световним организацијама, тако је задатак „феминистичке теологије” да то чини у верским организацијама. Oна је помоћно оруђе световног феминизма. Имају и исти метод: намеравају да жене учине „видљивим” у свим сегментима друштва, па и у верским организацијама.

Један од начина видљивости жена је и тај да се изврши ревизија теолошког речника. По феминистичкој агенди, црквени речник треба „депатријархализовати” – учинити га „родно неутралним”. Али такав поступак је незамислив без мењања суштине вере.

Ниједан писац Библије није познавао никакву „родну равноправност”. Напротив, сви су учили то да је мушкарцу поверена поглавничка улога у друштву и породици. Увођење „родне равноправности” у Цркву донело би изневаравање хришћанске вере. „Феминистичка теологија” је оксиморон, contradictio in terminis.