PRAVO NA OBRAZLOŽENU SUDSKU ODLUKU
Rukovođen idejom o vladavini prava koja ima poseban značaj u oblasti procesnog prava, Sud u Strazburu je kao sastavni elemenat prava na pravično suđenje ustanovio i pravo na obrazloženu sudsku odluku. U radu je najpre ukazano na teorijsko opravdanje ovog prava, a potom je analizirano njegovo postojanje u uporednom pravu. Detaljno su izloženi standardi prava na obrazloženu sudsku odluku koji su razvijeni u praksi Evropskog suda za ljudska prava, pri čemu je osvrt učinjen i na stavove strazburških organa u vezi sa odlukom porote i činjenicom da ona ne sadrži obrazloženje. Nakon toga su analizirane odredbe Zakonika o krivičnom postupku od 2001.godine koje se odnose na nedostake u obrazloženju presude kao osnovu za izjavljivanje žalbe. S tim u vezi, razmotrena je domaća sudska praksa u periodu od 1994. do 1998. godine i ukazano je da nedostaci u obrazloženju predstavljaju osnov po kojem žalbeni sud najčešće ukida prvostepenu presudu. Dat je i kritički osvrt na stavove teorije i sudske prakse po kojima određeni nedostaci u obrazloženju predstavljaju u suštini razlog za ispitivanje činjenične ispravnosti presude. Učinjen je osvrt i na rešenja sadržana u Zakoniku o krivičnom postupku od 2011. godine i izmene koje se odnose na nedostatke obrazloženja presude kao osnova za izjavljivanje žalbe. Analizirana su i nova zakonska rešenja koja omogućavaju da presuda pod određenim uslovima ne sadrži obrazloženje ili da ono bude delimično. Na kraju, ali ne manje važno, razmotrena je i praksa Ustavnog suda Srbije i stavovi koje on zastupa u vezi sa pravom na obrazloženu sudsku odluku.
Ostvarivanje standarda ljudskih prava pretpostavlja postojanje odgovarajućih mehanizama njihove zaštite kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu. Kada je reč o srpskom pravu, vladavina prava je Ustavom Republike Srbije (u daljem tekstu: Ustav) određena kao temeljno ustavno načelo koje počiva na neotuđivim ljudskim pravima.
Međutim, u Srbiji se krše sva zagarantovana, neotuđiva ljudska prava, zagarantovana Ustavom i Konvencijama. Sigurno se pitate ko krši ta prava? Zar je moguće da se u jednom demokratskom društvu krše ljudska prava, pravo na pravično suđenje, pravo na obrazloženje sudske presude? Da, moguće je. Po tom pitanju situacija je mnogo gora u manjim sredinama, u unutrašnjosti Srbije gde vlada bezakonje i organizovani kriminal unutar porodičnih odnosa. Jedan od primera je sudija Milidragović branka iz Osnovnog suda u Zaječaru koja donosi oresude na štetu dece, a da pritom ne obrazloži presudu na osnovu kojih činjenica i dokaza je donela takvu odluku.
Vreme je da se konačno stane na put bezakonju i uništavanju života naše dece. Vreme je da se pokrene pitanje odgovornosti službenih lica i stane na put organizovanom kriminalu.
Коментари
Постави коментар