Владислав Ђорђевић - ВУЧИЋЕВА СРБИЈА ревносно спроводи тоталитарну идеологију „родне равноправности“


Идеологија „родног” феминизма или џендеризма попримила је облике тоталитаризма. Постала је неупитном друштвеном и политичком догмом. Прожима све сфере живота. Ми не мислимо „својом главом” него „медијском главом”, а њу обликује идеологија „родног” феминизма.



1. Идеологија „родног” феминизма

Наши најинтимнији ставови – о љубави, породици, браку и деци – под утицајем су идеологије „родног” феминизма или „џендеризма”. Када идемо на рандеву ми смо – свесно или несвесно – „џендеристи”.
Идеологија „џендеризма” је продрла и у све друштвене науке: антропологију, социологију, право, политикологију, историју, психологију, филозофију, чак и теологију. Сваке године се из угла „родног” феминизма објави много публикација. „Родни” феминизам је постао „добар за мишљење”. Штавише, он је постао „обавезен за мишљење”. Пропагирати га постало је део социјалне „нормалности”. Заступати радикални феминизам није само социјално пожељно него и финансијски корисно.


Идеологија „родног” феминизма је постала неупитни део идеологије Уједињених нација, Европске уније, па и Републике Србије. Наша држава ревносно спроводи политику „родне равноправности” (gender equality). У томе смо заправо водећи у свету. Та политика – позната као „родно главнотоковање” (gender mainstreaming) – има сва својства тоталитарне идеологије. Не трпи никакву критику. Ко је критикује – попут мене – ризикује да буде социјално остракизован, изложен повицима да има лоше намере, да је „сексист”, „мизогинист” или нешто још горе. Тоталитарне идеологије не трпе критичку свест.

2. Потреба за критичком свешћу

У Србији идеологију „родног” феминизма ревносно спроводе многобројне владине и невладине организације. Имајући у виду тај тоталитарни пројекат „родног” феминизма, писати критички о тој појави захтева много академског труда и смелости. Критичка свест о тоталитарном „џендеризму” скоро да не постоји. Уз мали број изузетака, ова идеологија се не критикује.

3. Закон о родној равнопраности

У склопу радикалнофеминистичке диктатуре гура се Закон о родној равноправности. Реч је о вишеструкој превари.

Прво, Закон о родној равноправности је лингвистичка превара, јер ту заправо није реч о равноправности полова, него о равномерној заступљености полова, а равноправност и равномерност нису идентични појмови. Само лингвистички дилетант може да побрка равноправност и равномерност.

Друго, Закон о родној равноправности је правна превара, јер је равноправност полова ушла у наше законодавсто још Уставом ФНРЈ 1946. Нико после тога равноправност полова није доводио у питање. Закон о родној равноправности актуализује питање решено пре више од 70 година. Само правнички дилетант може да негира постојање правне једнакости полова.

Треће, Закон о родној равноправности је научна превара, јер сугерише да су улоге полова искључиво ствар социјалне конвенције и негира научну чињеницу постојања природних полних разлика. Само научни дилетант може да негира постојање биолошких и психолошких разлика међу половима.

Четврто, Закон о родној равноправности је економска превара, јер води ка повећању бирократије у пословању, а тиме и до непродуктивности и неефикасности. Само економски дилетант може да пристане на економски систем који је неекономичнији.

Пето, Закон о родној равноправности је финансијска превара, јер подразумева „родно буџетирање”, а то практично значи финансијско фаворизовање једног пола науштрб другог. Такво финансирање је супротно свакој економској логици и етици.

Шесто, Закон о родној равноправности је емотивна превара, јер мушкарцима практично смањује могућност за запошљавање и рад, а тиме их осиромашује не само економски, него и емотивно. Закон о родној равноправности емотивно обогаљује и жене. Он женама сугерише да ће с њим бити срећније, а заправо ће с њим морати више да раде, а мање моћи да рачунају на економску помоћ мушкараца. Закон о родној равноправности практично води ка удаљавању полова. С њим ће оба пола постати емотивно обогаљена и несрећна.

4. Закључак

Концепт „родне равноправности” је по пореклу и сврси лезбијско-феминистички. То је лингвистичка, правна, научна, економска, финансијска и емотивна превара. Стога предложени Закон о родној равноправности треба одбацити у целини. Никава ту преправљања не помажу.