У средњем веку учитељски позив је углавном био придржан само на мушкарце. Сматрало се да само мушкарци поседују ауторитет потребан за учитељски позив.
У XIX веку настао је феминистички покрет који је тржио равноправност жена са мушкарцима у сваком погледу, па и у погледу учитељског позива. И заиста, жене су добиле право да буду васпитачице и учитељице. Ипак, дуго им се бранило да буду удате. Сматрало се да би удата васпитачица и учитељица била толико посвећена мужу и деци да не би могла добро да обавља свој учитељски позив. Али временом то ограничење је укинуто. Жене су добиле право да буди васпитачице и учитељице без обзина на брачно стање.
После Другог светског рата жене су добиле право на рад у школама, али се од њих тражила морално-политичка подобност. Она је подразумевала приврженост комунистичкој идеологији и општа морална својства. Жене сумљивог морала и даље су избегаване у школском систему.
Али са увођењем демократије и то се променило. Укинута је обавеза морално-политичке подобности. Престало је да се гледа на политичко опредељење жена и њихов морални лик. Та промена је довелa до тога да школе постану аполитичне, али и да попусти морална строгост. Времном су учитељице, наставнице и професорице све више су постајале слободне у облачењу и понашању.
Изазовно облачњење женског наставног кадра сигурно ремети концентрацију ђака и студената. Оно може да изазове нелагоду и код учитеља, наставника, професора, директора и другог мушког особља. Али сада је то део женских „права”. По нашим школaма данас неретко врцкају жене као на модним пистама. Нико се не пита како да се адолесценти концентришу на наставно градиво, ако им је пред очима наставница у мини-сукњи или дубоком деколтеу? Како они да прате наставу ако им је пред очима еротизована фигура наставнице или професорице?
Још чешћи је случај да ученице и студенткиње на наставу долазе изазовно обучане и тако узнемиравају своје мушке ученике и студенте, као и мушко наставно особље. Како да наставник или професор обавља своју наставничку и професорску дужност, ако му је пред очима заводљива ученица или студенткиња? Ко ту кога „сексуално узнемирава” и ко би због тога требало да одговара?
Као решење за тај проблем неке земље увеле су „код облачења” („dress code”). Решење би могло да буде и увођење одвојених резреда за девојке и младиће. Та решења већ постоје на „либералном” Западу. На много начина, „конзервативна” Србија је либералнија од „либералног” Запада. О томе сведоче и дубоки деколтеи наших наставница и професорица.
Коментари
Постави коментар
Pravila komentarisanja na blogu "Pravda za tate":
Dobrodošli u prostor za diskusiju. Da bismo održali nivo dostojanstva i pravne sigurnosti, molimo vas da se pridržavate sledećih pravila:
Moderacija: Svaki komentar se pregleda pre objavljivanja. Vaša poruka neće biti vidljiva odmah, već tek nakon odobrenja administratora.
Pristojnost: Strogo je zabranjeno vređanje, psovke, govor mržnje i omalovažavanje bilo koga po bilo kom osnovu. Fokusirajte se na argumente, a ne na ličnosti.
Privatnost: Nemojte objavljivati puna imena dece, privatne brojeve telefona ili adrese. Takvi komentari će biti obrisani ili izmenjeni radi zaštite privatnosti.
Pravna odgovornost: Svaki korisnik snosi ličnu odgovornost za sadržaj svog komentara. Ovaj blog je prostor za razmenu iskustava i borbu za prava, a ne poligon za lične obračune.
Dokazi: Ukoliko iznosite specifične optužbe, trudite se da budu potkrepljene činjenicama.
Hvala vam što svojom kulturom dijaloga doprinosite našoj zajedničkoj borbi za roditeljsku ravnopravnost!