ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ:ВАНБРАЧНО РОЂЕНИ

Свака четврта жена у нашој земљи рађа дете ван брака - од 65.598 беба које су рођене у 2011. години чак 15.708 новорођенчади није рођено у брачној заједници, упозоравају подаци Института друштвених наука. Да ли се овај податак може посматрати кроз потребу за еманципацијом или су ветрови транзиције који снажно шибају овим делом Балканског полуострва "одували" мушкарце који су мотивисани да се храбро ухвате у коштац с непроспаваним ноћима, мењањем пелена, сузама и малим богињама свог детета, школским задаци и изазови пубертета?

Нешто више о томе говориће нам наш саговорник Владислав Ђорђевић.

"Некада се друштво мрштило на мајке које роде ванбрачну децу. Чак су и таква деце била сигматизована и називана погрдним именом копилад. Данас се сматра да таква деце не смеју бити стигматизована, па се тај ружни израз не користи. Стигматизација је скинута и са мајки које роде ванбрачно. Оне се данас називају готово умиљато „самохраним мајкама”.

Данас се свако четвро дете роди ванбранчо. Сила која је најише утицала на њихов пораст је феминизам. Он не само да оправдава, него чак подстиче жене на понашање које доводи до рађања деце ван брака.

Ванбрачно рођена деца обично одрастају без једног родитеља – најчешће оца. Такво одрастање уме да буде спокојно, али и скопчано са емотивним кризама. Када дете у пуберетету схвати да друга деца одрастају са очевима, а оно не, оно може постати тужно и чак почети да мрзи мајку. Вероватно та мржња сплашњава с годинама, али ране ипак остају.

Ванбрачно рођена деца понекад одрастају са очусима и помајкама. Они могу волети своју пасторчад, али ипак љубав према пасторцима има склоност да буде мања него љубав према властитој деци. То је природно. Никакве друштвене конвенције то не могу променити. Стога је вероватно паметно закључити: друштво треба да равноправно третира свако дете, али ипак да не подстиче ону врсту понашања која доводи до рађање ванбрачно рођене деце. Није у интересу друштва да има много ванбрачно рођене деце. Нажалост, то друштво управо подстиче ширећи феминистичку пропаганду и законе. Боље је да се за дете старају оба родитеља, а не само један. Самохрано родитељство је можда друштвена неминовност, али не нешто што би требало да буде друштвени идеал."