Свака четврта жена у нашој земљи рађа дете ван брака - од 65.598 беба које су рођене у 2011. години чак 15.708 новорођенчади није рођено у брачној заједници, упозоравају подаци Института друштвених наука. Да ли се овај податак може посматрати кроз потребу за еманципацијом или су ветрови транзиције који снажно шибају овим делом Балканског полуострва "одували" мушкарце који су мотивисани да се храбро ухвате у коштац с непроспаваним ноћима, мењањем пелена, сузама и малим богињама свог детета, школским задаци и изазови пубертета?
Нешто више о томе говориће нам наш саговорник Владислав Ђорђевић.
"Некада се друштво мрштило на мајке које роде ванбрачну децу. Чак су и таква деце била сигматизована и називана погрдним именом копилад. Данас се сматра да таква деце не смеју бити стигматизована, па се тај ружни израз не користи. Стигматизација је скинута и са мајки које роде ванбрачно. Оне се данас називају готово умиљато „самохраним мајкама”.
Данас се свако четвро дете роди ванбранчо. Сила која је најише утицала на њихов пораст је феминизам. Он не само да оправдава, него чак подстиче жене на понашање које доводи до рађања деце ван брака.
Ванбрачно рођена деца обично одрастају без једног родитеља – најчешће оца. Такво одрастање уме да буде спокојно, али и скопчано са емотивним кризама. Када дете у пуберетету схвати да друга деца одрастају са очевима, а оно не, оно може постати тужно и чак почети да мрзи мајку. Вероватно та мржња сплашњава с годинама, али ране ипак остају.
Ванбрачно рођена деца понекад одрастају са очусима и помајкама. Они могу волети своју пасторчад, али ипак љубав према пасторцима има склоност да буде мања него љубав према властитој деци. То је природно. Никакве друштвене конвенције то не могу променити. Стога је вероватно паметно закључити: друштво треба да равноправно третира свако дете, али ипак да не подстиче ону врсту понашања која доводи до рађање ванбрачно рођене деце. Није у интересу друштва да има много ванбрачно рођене деце. Нажалост, то друштво управо подстиче ширећи феминистичку пропаганду и законе. Боље је да се за дете старају оба родитеља, а не само један. Самохрано родитељство је можда друштвена неминовност, али не нешто што би требало да буде друштвени идеал."


Коментари
Постави коментар
Pravila komentarisanja na blogu "Pravda za tate":
Dobrodošli u prostor za diskusiju. Da bismo održali nivo dostojanstva i pravne sigurnosti, molimo vas da se pridržavate sledećih pravila:
Moderacija: Svaki komentar se pregleda pre objavljivanja. Vaša poruka neće biti vidljiva odmah, već tek nakon odobrenja administratora.
Pristojnost: Strogo je zabranjeno vređanje, psovke, govor mržnje i omalovažavanje bilo koga po bilo kom osnovu. Fokusirajte se na argumente, a ne na ličnosti.
Privatnost: Nemojte objavljivati puna imena dece, privatne brojeve telefona ili adrese. Takvi komentari će biti obrisani ili izmenjeni radi zaštite privatnosti.
Pravna odgovornost: Svaki korisnik snosi ličnu odgovornost za sadržaj svog komentara. Ovaj blog je prostor za razmenu iskustava i borbu za prava, a ne poligon za lične obračune.
Dokazi: Ukoliko iznosite specifične optužbe, trudite se da budu potkrepljene činjenicama.
Hvala vam što svojom kulturom dijaloga doprinosite našoj zajedničkoj borbi za roditeljsku ravnopravnost!