LJUBIMIR STANISAVLJEV: POVODOM MEĐUNARODNOG DANA OSOBA SA INVALIDITETOM

Prošlo je četvrt veka od kada je Centralna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana, s ciljem da se unapredi i omogući osobama sa invaliditetom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu.

Pravi povod da se zapitamo ko smo i kakav je naš odnos prema tim ljudima? (Procene su da deset odsto svetske populacije živi sa nekim oblikom invaliditeta.)
Nije dovoljno govoriti o diskriminaciji, finansijama (siromaštvu), bolnicama, preprekama, nezaposlenosti...

Nisu to samo priče o rampama, pragovima, stepenicama, liftovima, niskopodnim autobusima.
Neophodno je preispitivanje našeg odnosa sa onima koji žive svoj udes...da li smo iz grupe prijatelja koji dokaze o svom postojanju ostavljaju u propuštenim telefonskim pozivima...ili smo spremni na česta viđanja, iskrene razgovore, susretljivost?

Osetimo li katkad njihovo okretanje glave kao prekor ili im prilazimo mirne savesti, jer znamo da su nam među glavnim zvanicama na porodičnim svetkovinama?
Ponosimo li se njihovim ličnim, profesionalnim, sportskim uspesima? (Ne zanemarimo više no uspešne paraolimpijce!).

Divimo li se radosti u njihovim očima, zbog plemenitih gestova? (Naše malo za njih je neretko gornja granica svih očekivanja.)
Klanjamo li se toj nesvakidašnjoj snazi (do poslednjeg končića iskidane duše).

Invalidi su preplavljeni životnim mudrostima...njihovo vladanje sobom, premašuje ljudske mogućnosti, pomera granice istrajnosti, tolerancije...
Uprkos svemu, oni ne shvataju svakodnevicu kao razonodu...trude se, bore se, zaokupljeni raznim aktivnostima...a opet, nikad se čovek ne navikne na nezaraslu ranu, koja se, hteli oni to ili ne, otvara.

Glas dužnosti me tera, a savest došaptava, da svakog trećeg decembra podsetim sve Zrenjanince, sve građane Srbije, šta nam valja činiti, ne samo danas, već svih 365 dana u godini.

Ne dopustimo da naši sugrađani, naša braća i sestre, žive u stalnom iščekivanju ledenog stiska panike od neminovno dolazećeg sutra!
Ne sedimo ćuteći, izdvojeni od tuđih nesreća!

Olakšajmo im tako što ćemo deo tereta preuzeti na sopstvena pleća.
Koliko će ko poneti, zavisi od naših mogućnosti.
Važna je dobra volja i čestite namere.

Srećan vam vaš dan, drage osobe sa invaliditetom!

Коментари

Постави коментар

Pravila komentarisanja na blogu "Pravda za tate":

Dobrodošli u prostor za diskusiju. Da bismo održali nivo dostojanstva i pravne sigurnosti, molimo vas da se pridržavate sledećih pravila:

Moderacija: Svaki komentar se pregleda pre objavljivanja. Vaša poruka neće biti vidljiva odmah, već tek nakon odobrenja administratora.

Pristojnost: Strogo je zabranjeno vređanje, psovke, govor mržnje i omalovažavanje bilo koga po bilo kom osnovu. Fokusirajte se na argumente, a ne na ličnosti.

Privatnost: Nemojte objavljivati puna imena dece, privatne brojeve telefona ili adrese. Takvi komentari će biti obrisani ili izmenjeni radi zaštite privatnosti.

Pravna odgovornost: Svaki korisnik snosi ličnu odgovornost za sadržaj svog komentara. Ovaj blog je prostor za razmenu iskustava i borbu za prava, a ne poligon za lične obračune.

Dokazi: Ukoliko iznosite specifične optužbe, trudite se da budu potkrepljene činjenicama.

Hvala vam što svojom kulturom dijaloga doprinosite našoj zajedničkoj borbi za roditeljsku ravnopravnost!

Популарни постови са овог блога

PROTES ISPRED CSR NOVI SAD

Vest koju niko ne prenosi! Juče 6.11.2017.godine, u 11 sati održan je protest ispred Centra za socijalni rad u Novom Sadu. Novosadski centar je u svom radu učinio veliki broj propusta na štetu još jednog deteta. Ko poznaje mene i moju porodicu zna i našeg Nikolu. Odgajali smo malog Nikolu nakon što ga je majka ostavila sa samo 5 meseci,sve do sada kada ima pet ipo godina. Za svo to vreme, 5 GODINA!!! Ni jedan jedini poziv od "majke". I sada nakon smrti Nikolinog tate,pojavljuje se "majka", sada kada su deca jedini naslednici,odjednom ga sada želi. I na žalost,o nastavku njegovog života odlučuju ljudi ( centar za socijalni rad) koji toliko rade profesionalno, da im ne bi dao dozvolu da odlučuju ni o udomljavanju pasa!! "Majka" koja ga je ostavila u živim ranama,sa svega 3-4 meseca bacala o pod,što je ravno pokušaju ubistva!! I mnogo toga još! LJUDI ONI ŽMURE NA TO! NIDŽO MOJ,NASTAVIĆEMO DA SE BORIMO, I UVEK BITI TU ZA TEBE! Vole te...

Dr. Slađjana Velkov- BITNOST PORODICE ZA ZDRAV RAZVOJ DETETA

Da bi deca odrasla u zrele i nezavisne individue, potrebno im je da se vežu za odrasle osobe, jer uče iz njihovog zrelog ponašanja. Odrastanjem uz vršnjake, deca će ostati nezrela, jer kopiraju svoje nezrele vršnjake. Po rečima psihijatra Dr Gabor Mate, mala deca se vezuju za osobu samo preko fizičkog osećaja, pogleda, dodira, glasa. Neophodna im je fizička prisutnost, bliskost, dodir, zagrljaj, topla reč, osmeh, da bi razvila osećaj privrženosti, odanosti i sigurnosti. Beba plače noću jer joj je potrebna zaštita, bliskost. Kada je ostavimo da plače i ona se posle nekoliko noći navikne da spava bez budjenja, mi smo bebu u stvari programirali da privrženost može da dobije samo ukoliko ne plače, ali smo je i otrgli od nas, naučili je da se ne vezuje, da ne traži pomoć. Kada deca porastu, tu, preko potrebnu vezanost za odrasle, prebacice na svoje vršnjake jer sa njima imaju fizičku bliskost, sa njima su veći deo vremena. Biće hladni i uzdrzani prema roditeljima, povlačiće se...

NOVOSADSKA "MAJKA MONSTRUM" izbola sina olovkom jer su se "malo sporečkali"

Kako saznajemo "majka monstrum" je u četvrtak 11.10.2018.godine olovkom izbola sina po telu jer su se "malo sporečkali". Tragičan događaj desio se u Novom Sadu na Telepu. Maloletno dete je lakše povređeno, i nakon obavljenog lekarskog pregleda smešteno u Sigurnoj ženskoj kući. Novosadski Centar za socijalni rad, i S igurna ženska kuća nisu se oglasili povodom ovog slučaja. Kako saznajemo kroz S igurnu žensku kuću, prošao je ogroman broj zlostavljene dece, žrtve nasilja, od strane svojih majki.

ZOV BELOG VUKA

Hrabar, snažan, usamljen, nepoverljiv, predator, tih, opasan, munjevit, oprezan, porodičan, društven, odan, osvajač, napadač, dosledan, slobodan, divlji, i lep - to je vuk. Beli vuk ne živi u čoporu, on je samotnjak. Kada nastupe teška vremena, beli vuk izlazi iz šume i poziva čopore da mu se pridruže. U svom romanu “Poslednji Evropljanin”, Dragoš Kalajić je o simbolici vuka zapisao: „Vuk dobro oličava jednu ljudsku silu koja je veoma složena i raznolika, a njena najupadljivija pojavnost je urođena potreba za slobodom kao osnovnim uslovom života… Vuka nije moguće pripitomiti, učiniti zavisnim i poslušnim, kao njegovog dalekog rođaka psa. Nije to moguće i zato što je mnogo pametniji. Za tu slobodu vezan je i snažan osećaj samopoštovanja i ponosa, bez premca među životinjama, a i među ogromnom većinom ljudi. Kod vuka je etika isto što i pamet. Vuk ne trpi nikakve kompromise, koje vidi kao izdaju svoje etike ili prirode. Rekao bih da u tim svojstvima vuka počiva objašnj...

ШТРАЈКОМ ГЛАЂУ ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА ДЕТЕТА

Права деце нарочито су угрожена у ситуацијама након прекида брачних и ванбрачних веза. Мајке врше злоупотребу деце, и права деце ,у циљу задовољавања својих психичких и правних потреба. Судови, Центри за социјални рад,тужилаштва ,у свом раду подстичу, и помажу мајкама у извршењу разних кривичних дела на штету деце. Новосадској рупи грађана "ПРАВДА ЗА ТАТЕ-и тата је родитељ",обратио се господин др Војислав Симоновић са молбом да објавимо његову животну борбу за сопствено дете. Преносимо ову животну причу у целости. Надамо се да ће резултат овог животно важног питања бити оно што је најбоље за дете, деца су ипак најважнија у свему (бар би тако требало бити, чак и у личном односу, законским и правним актима и поступцима, државних и осталих службених лица – да се ради У КОРИСТ ДЕЦЕ…) . Надамо се да ће надлежна Министарства реаговати, пре него што се уништи још један живоз детета и оца. Апелујемо на МУП Србије, Тужилаштво за организовани криминал да реагују,преиситају ...

PRAVDA ZA TATE

Претражи овај блог