Viktor Radun: Neophodnost pokreta za prava muškaraca

Nama je hitno neophodan što širi pokret za prava muškaraca, u sklopu borbe za ravnopravnost polova (rodovi su društveni konstrukt radikalnih feministkinja) jer je ravnoteža među polovima narušena, uprkos tome što nas ubeđuju sa svih strana u ugroženost prava žena.
U tom smislu, potrebno je raditi na informisanju i upoznavanju što većeg kruga ljudi sa ciljem da se podigne svest o ugroženosti prava muškaraca i očeva i ukaže na neravnopravnost polova.

Treba što više širiti vesti i spoznaje o ugroženosti prava muškaraca, na svaki mogući način. Koji su to sve načini? Mogao bih izdvojiti sledeće načine:
- korišćenje društvenih mreža - FB, Tviter i druge - delite, pišite, komentarišite, lajkujte, koristite sve mogućnosti.
- gostovanja na medijima
- konferencije za štampu
- neformalni razgovori sa prijateljima i poznanicima
- organizovanje javnih tribina, predavanja i dr.
- objavljivanje članaka, eseja, kritika, prikaza, osvrta na događaje, istaknute autore i trendove u svetu i kod nas
- raspravljanje o zakonima koji treba da budu doneti i ukazivanje na njihovu štetnost po prava muškaraca
- zakazivanje sastanaka kod nadležnih državnih tela i organa, traženje mišljenja advokata i dr.
- koristiti svaku drugu priliku i mogućnost koji nam stoje na raspolaganju.

Treba uvek imati na umu da borba za prava muškaraca nije i ne sme biti uperena protiv žena već protiv nasilnog i neosnovanog uzurpiranja sudstva, nadležnih državnih organa i NVO, koje nanosi štetu kako muškarcima tako i ženama. Stoga žene treba da razumeju da je ova naša borba pravedna i da se odnosi jednako i na žene. Jer, valja se podsetiti filozofske istine da je ravnoteža među polovima, uvažavanje, poštovanje, razumevanje i ljubav osnova društvenog sistema i da je osnovna ćelija zdravog društva upravo uravnotežen odnos između muškarca i žene, u kojem i jedni i drugi imaju i prava i obaveze.

Radikalni lezbo-feminizam se zasniva na mtžnji prema muškarcima, on nagoni žene da se okreću protiv muškaraca, da ih tuže, osuđuju i koriste. Radikalni feminizam se zasniva na potpuno nakaradnoj filozofiji: dati ženama sva prava, ali ne i obaveze, a muškarcima obrnuto: nametnuti obaveze, a umanjiti prava. To je jedno krajnje bolesno stanovište. Kao rezultat toga, muškarci se sve više povlače, odustaju od brakova, od stvaranja potomstva, bivaju kažnjavani, nameću im se silne obaveze, i zato je sve više frustriranih, uplašenih, depresivnih muškaraca, sve više samoubistava, sve više usamljenih na obe strane.

Muškarcima se nameće da prepuštaju radna mesta i pozicije u politici i društvu ženama ne po osnovu kvaliteta i stručnosti (što bi bilo jedino ispravno) već po osnovu zakona koji nalaže obaveznu zastupljenost žena u određenom procentu (tj. kvoti), ne ulazeći uopšte u vrednovanje koliko i kako neka žena obavlja neki posao.
Stoga treba pozvati sve žene koje razumeju suštinu ove borbe, dobronamerne, plemenite, posvećene, koje uvažavaju i vole muškarce, tradiciju i porodicu, da nam se pridruže u ovoj borbi, kako bismo uspeli da postignemo istinsku ravotežu, na radost i zadovoljstvo svih. Jer nijedno društvo nije zdravo i srećno dok god bilo koji član tog društva strada ili pati.

Draga gospodo, mi smo u ratu sa ženama, ratu koji mi, čestiti miskarci, nikako nismo želeli i ne želimo. Jer mi volimo žene. A verujemo da ni čestite žene to nisu želele. Ali ovaj rat su nam nametnule isfrustrirane lezbofeministkinje koje žene drže u zabludi ispirajući im mozak da ih muškarci mrze i da one mogu sve same. Pa eto, mogu same i zato ostaju usamljene i izolovane od muškaraca. Da li je to ono što je ženama potrebno? Da li je to ono što je nama muškarcima potrebno?