ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: МИЛА АЛЕЧКОВИЋ О „УПРАВНИЦАМА ЛОГОРА”

Мила Алечковић је пре две године у свој топли и конфорни стан великодушно примила двојчицу о којој није имао ко да се стара. Она и њен муж Ив пружили су јој сваку врсту телесне и емотивне неге. Девојчица је доживела напредак и физички и душевни. Заволела је Милу и Ива, и они њу.

Али тај склад су прекинуле раднице Центра за социјални рад, које су упале у њен стан и одвеле јој дете. Мила овако описује то жене: „Викале су и биле све агресивније.” Њој су оне личиле на неке „управнице логора”. Касније их је овако описила: „Реч је о психопатолошким, хладним, садистичким и неемпатичним структурама, које су се увукле у социјалне службе у Србији.” Гђа Мила је психоаналичарка и њена анализа ових „структура” је савршено тачна.

Али ове „структуре” се нису увукле само у социјалне службе. Оне су се увуке и у судство, просвету, медије, полицију и војску. Реч је о интернационалној лезбијско-феминистичкој мафији, која господари најзначајнијим светским установама, укључујући и УН. На челу те мафије у Србији је Зорана Михајловић. То знају те „женетине” – како их је Мила назвала – па се зато понашају тако агресивно и осионо. Србија је у велики логор, а капои у њему су радиклнофеминистичке мафијашице. Добрео их је скенирала Мила Алечковић.