Bujić Goran— DISKRIMINACIJA U (NE)PAVOSUĐU

Diskriminacija označava i nejednako/različito postupanje prema osobi ili nekoj grupi na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, što za posledicu ima nejednakost u šansama da ostvare ustavom i zakonom zagarantovana prava. To je nejednako tretiranje, isključivanje, odnosno dovođenje u podređen položaj pojedinaca ili grupa ljudi koji se nalaze u istoj, sličnoj ili uporedivoj situaciji.

Diskriminisan znači isključen!

Diskriminacija se vrši i kada se osobe koje se nalaze u neravnopravnom položaju, tretiraju na isti (ravnopravan) način.

Diskriminacija može biti zasnovana na različitim ličnim svojstvima, koja su stvarna ili se samo pretpostavlja da ona postoje. Lična svojstva su, na primer, rasa, boja kože, državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, jezik, versko ili političko ubeđenje, pol, rodni identitet, seksualna orijentacija, invaliditet, bračni i porodični status, starosno doba, članstvo u političkim i drugim organizacijama i dr.

Učesnici diskriminacije su diskriminator-onaj koji vrši diskriminaciju, žrtva i posmatrač. Diskriminaciju može izvršiti svako i ona se može desiti bilo gde – na poslu, u školi, na fakultetu, u bolnici, na stadionu, u postupku pred organom javne vlasti, u sudu, u gradskom prevozu, na ulici…Diskriminacija se može desiti bilo kome: pojedincima, grupama ljudi, ali i pravnim licima. Lice koje je diskriminisano u jednoj društvenoj situaciji, može u nekim drugim okolnostima biti diskriminator, odnosno lice koje čini diskriminaciju. Posmatrači su bitni jer mogu da spreče diskriminaciju, ali i da je odobravaju ili podstiču i tada se smatraju pasivnim diskriminatorima. Posmatrači često ne reaguju jer se boje da će i sami biti diskriminisani.

Diskriminacija može biti direktna ili indirektna, namerna ili počinjena iz neznanja. Može se desiti da neko učini akt diskriminacije prema drugom licu ili grupi lica, a da toga nije ni svesan/a.

Posledice diskriminacije uvek su teške. One su nekada očigledne, a ponekad nisu vidljive i zato su opasne. Diskriminacija pojedinaca i grupa može dugoročnije narušiti odnose u društvu. Ne treba zaboraviti da jedna osoba može biti diskriminisana po više osnova u jednoj oblasti (takozvana „višestruka diskriminacija“) ili po jednom osnovu u više oblasti.

Na osnovu zvaničnih podataka u sudovima Srbije radi 10.563 uposlenika, većinu njih čine žene. Kao sudije rade  1942 žene i 836 muškaraca.Dakle, žena sudija ima duplo više, 1106.

U osnovnom sudu  u Novom Sadu uposleno je 345 ljudi, a postavljeno na sudijsku funkciju 101 sudija, ukupno 446 lica, od čega je 343 žene i 103 muškaraca. Ima raspoređenih 101 sudija, od ukupno 101 rasporeženih sudija, ima 18 muškaraca i 83 žena.

Država Srbija krši sopstveni Ustav, kojim je zabranjena svaka vrsta diskriminacije, krši Zakon o zabrani diskriminacije, po kojem, je zabranjena svaka vrsta diskriminacije.