Војислав Симоновић -У ИМЕ ОЦА И СИНА

                           Још једна димензија штрајка глађу, локална, док ћемо ширу димензију тек сагледати...

Ускомешала се удружена Група грађана „Ти мени ја теби, а сви остали колатерална штета“, на заједничком задатку распоређени широм ковачичке нахије, где кадије и даље суде, а јаничари децу отимају. Питају се они „Те где је, те штрајкује ли заиста“... Та манте ме се, штрајкујем, нешто ми се храна неће од како сте ми дете отели, а нисам био довољно покварен да се раније учланим у вашу групу нити сам луд да будем насилан, па куд ћу шта ћу, ондак овако, јер другачије се не може против вас тако здраво бахатих. А не виђате ме, јер ја радим господо, гле чуда, потпуно савесно и нормално чак и ‘вако гладан. Мени се то може и гладном, а вама се не може радити ни када сте сити, јер сте вазда „бесни“, што би моја баба рекла, и неких пара гладни, али и људске несреће. Мада, што јес‘јес‘, навикли сте да виђате по телевизији разне штрајкаче око којих блицеви севају, боце инфузије висе, патријарх их посећује, а разлог штрајка – бизаран. Не иде то баш тако, групо вајна, не умире се тако лако, ни не слаби се тако лако штавише, а ни празан стомак не боли колико душа бездушана. Не долази ми се у кућу рођену да гледам празну собу из које ми једино чедо одведосте, тако бахати, неправедни, насилни и бездушни. Ето, зото ме нема, тако често, међ‘ вама, ових дана. А право да вам рекнем, далеко је већа шанса да нађем каквог честитог новинара у Београду и јавно изнесем ваш начин деловања него да улудо седим и сликам се на улици да би село или телевизија имали још један „ријалити шоу“ који ћете бацати народу као керу коске. А болница ми не гине, да ли одавде или оданде. До тада, можда вас и посетим на месту вашег злочина... Ех, када би сте имали савест да вас прогања...

Највећи син ове наше равнице слободарске и слободоумне, Велики Мика, написаше:

„Гледам вас тако велике, бахате, охоле, ви можете све...

Можете скинути осмех са мог лица,

можете ми дан претворити у мрклу злу ноћ,

наговорити Сунце и Месец да не буду тако срећни

кад ми долазе у госте,

можете несреће назвати мојим именом...

Све то можете, јер сте ви моћни.

АЛИ МЕ НИКАД НЕЋЕТЕ НАТЕРАТИ

ДА СЕ ПОТПИШЕМ ИСПОД ДЕЧИЈИХ СУЗА!“

Још једна поука из наше равнице. Мужјак роде лежи на јајима и не напушта гњездо чак и уколико се гњездо запали, а ја сам у родном Идвору растао управо посматрајући роде! Нека вам то буде смерница мог смера и путоказ шта можете од мене очекивати. Oдговарам само сину Душану и властитој савести! Амин.

И на крају, битна напомена, све ово нема везе с напредњацима, демократама, социјалистима или радикалима, левим или десним, истоком или западом, ово има везе са нашим ћутањем, помирљивошћу, кукавичлуком, себичношћу, лењошћу, подкупљивошћу, итд.r