Bujić Goran: MEĐUNARODNI DAN MUŠKARACA

Bujić Goran, jedan od osnivača novosadske  GG "PRAVDA ZA TATE ", na međuarodni dan muškaraca govori o problemima sa kojima se susreću današnji muškarci.

Iskoristio bih prilku da čestitam praznik svim muškarcima i dečacima.

Danas se u svetu obeležava Međunarodni dan muškaraca. Akcenat stavljamo na nasilje nad muškarcima  kako odraslih pripadnika jačeg pola, tako i dečaka.

Godišnje u Srbiji biva ubijeno 22 muškaraca ,u porodjčnom nasilju od strane žena. Nasilje nad dečacima je daleko veće. Muškarci trpe fizičko nasilje, a najčešće trpe psihičko i emocionalno zlostavljanje. Svaki drugi muškarac doživeo je neki od oblika nasilja.

Nasilje nad muškarcima nesmetano se sprovodi od strane bivših ili sadašnjih partnerkiki (žena), a njega u svom radu  podstiču nadležne institucije države.

Po rečima Zorane Mihajlović, Brankice Janković(Poverenik za ravnopravnost polova), Biljane Paunivić, žene su "diskriminisane prilikom zapošljavanja,manje su plaćenije  od muškaraca,da muškarci imaju veća prava... "

Neka mi neko od njih navede samo jedno pravo koje je dato muškarcu , a ženi je uskraćeno isto to pravo. Neka mi nevedu samo jedan posao gde žena na istom radnom mestu, sa istom stručnom spremom,za isto radno vreme, sa istim učinkom, manje je plaćenija od muškarca. Samo jedan posao.

Danas žene čine 68% zaposlenih, 62,24 odsto od ukupnog broja državnih službenika.

Na rukovodećim izvršilačkim mestima je 53,23 odsto žena, a 45 odsto radnih mesta pripada ženama koje su na položaju. Dakle, jasno je da su muškarci diskriminisani, a žene povlašćene.

Potrebno je da se tokom cele godine ulažu dodatni napori u cilju ostvarivanja pune rodne ravnopravnosti i sprečavanja diskriminacije muškaraca u svim oblastima života, a posebno u oblasti zapošljavanja, obrazovanja i zdravstvene zaštite, socijalne zaštite.

Ukazujemo na diskriminaciju muškaraca,kao roditelja u situacijama razvoda braka, a i posle toga. O jasnoj diskriminaciji na osnovu pola, koju sprovode centri za socijalni rad i sudovi u Srbiji. Dajući stručna mišljenja sudovima, centri za socijalni rad u  99  % slučajeva opredeljuju majke kao samostalne vršioce roditeljskog prava.

Ustavom Republike Srbije i Porodičnim zakonom roditelji su ravnopravni u vršenju roditeljskog prava. Da nam praksa nije takva jasno pokazuje podatak    o broju donetih presuda o vršenju roditeljskog prava u korist jednog ili drugog roditelja. Smatramo da tu ne postoji ravnopravnost i da je državni sistem potpuno naklonjen majkama, odnosno, ženama. Posle razvoda, veoma često, majke, zloupotrebljavajući decu i povereno im roditeljsko pravo, onemogućavaju održavanje ličnih odnosa dece i roditelja sa kojim deca ne žive. Na taj način očevi gube mogućnost da budu roditelji. Sa druge strane, državne institucije su vrlo revnosne u naplati odredjene alimentacije, odredjene u svim tim sudskim postupcima razvoda brakova.

Tako dolazimo u još jednu apsurdnu situaciju, da majke koje godinama ne izvršavaju sudske odluke u pogledu održavanja ličnih odnosa dece i njihovih očeva, bivaju zaštićene od krivične odgovornosti , iako to predstavlja krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Istovremeno, državni organi će, vrlo brzo, sprovesti krivični postupak protiv očeva, ukoliko, recimo, nekoliko meseci ne uplate novčani iznos alimentacije..
 Jasna diskriminacija na osnovu pola i u pogledu krivične odgovornosti i odnosu Države prema tome.

Moramo da napomenemo da Država ide u pogrešnom pravcu kada je u pitanju rešavanje problema naplate alimentacije koja je odredjena deci. Umesto razni, pogrešnih, aktuelnih "rešenja" koje nude, uglavnom radikalno feminističke organizacije - statistički podaci ukazuju na pravo rešenje. Naime, oko 85 % očeva koji redovno održavaju lične odnose sa decom, uredno i plaćaju alimentaciju. Tek negde oko 35 % očeva to čini koji nemaju lične odnose sa svojom decom. Dakle, rešenje nam je svima tu, pred nosom. Bolja naplata alimentacije se ostvaruje uz redovne lične odnose dece i očeva. Kažemo, očeva, koji su postali sinonim za roditelje koji ne vrše roditeljsko pravo, kao pretežne obveznike alimentacij

Ovaj datum nije nešto što se obeležava samo tek tako, već će širom planete biti održano mnoštvo predavanja o zdravlju muškaraca i dečaka, unapređenju rodnih odnosa i ravnopravnosti polova, ali i isticanjem pojedinaca koji mogu svima da posluže kao pozitivni uzori.

Međunarodni dan muškaraca obeležava se u više od 60 država, uključujući Trinidad i Tobago, odakle je sve počelo, ali i Jamajku, Australiju, Indiju, Kinu, Sedinjene Države, Singapur, Maltu, Ujedinjeno Kraljevstvo, Južnu Afriku, Mađarsku, Irsku, Ganu, Kanadu, Dansku, Austriju, Francusku, Pakistan, Italiju... Globalna podrška za proslavu iz godine u godinu raste.